1. Italijani su građani drugog reda u evropskom fudbalu
Kada sam na početku sezone napisao da je Calcio prašnjava palata na kojoj se ljušti boja i otpadaju prozori, odmah su se javili navijači Milana da me ubede kako nije tako i kako je Serie A rumena udavača u cvetu mladosti.Slom italijanskih klubova nije neočekivan, oni jednostavno nemaju kvalitet, a zbog čega je tako, objašnjavao sam. Ima malo više veze sa ekonomijom, političkim režimom i društvenim rascepom koji je nagrizao ionako trulu strukturu fudbala na Apeninima.
Sad, pitaće neko, šta se promenilo za devet meseci, pre koliko je Inter lagano dobio Bayern u finalu. E, to ima veze sa jednim gospodinom koji je pobegao glavom bez obzira prošlog leta.
2. Na kraju, kad se raščiste ruševine, ostaće Bayern…
Duboko sam uveren da šema prepisana iz južnoameričke, ili srpske, svejedno, ekonomske prakse, po kojoj trošiš mnogo više nego što zarađuješ jednom mora da dovede do tektonskih potresa u modernom fudbalu.Jer, kao ni nafta, kese sa zlatnicima nisu nepresušne, pa će se, pre ili kasnije, veliki gutači novca suočiti sa istinom. A opet, iznad tog pepela ostaće bavarski „Hollywood“.
Ozbiljni ljudi, odgovorni prema svom džepu i navijačima, su rizikovali sukob sa sponzorom jer prošlog leta nisu doveli nijedno novo lice. Progutali su knedlu iz majske madridske noći i nastavili istim putem.
Kada imaš lampu, nije ni bitno što ponekad zalutaš u mraku. Kapirate?
3. Mourinho i Ancelotti vole kupove
Oni najverovatnije neće videti trijumf u nacionalnom šampionatu, ali Real i Chelsea imaju dobre šanse u Ligi Šampiona.Ma kako njihovi timovi kaskali za Barcom, odnosno Unitedom, kada sezona stane u 180 minuta, stvari mogu da izgledaju bitno drugačije. Što je kraće vreme, lakše je sakriti mane, kako u životu, tako i u fudbalu.
Kako se približavamo kulminaciji, ova dva tima će igrati sve bolje, oni su svoje žute minute već potrošili, za neke druge, nisam siguran, ma kako nedodirljivo sada delovali.
4. Niko sebi ne može da priušti deset praznih minuta u meču
To, paradoksalno, govori o tome koliko je kvaliteta skoncentrisano u desetak vodećih klubova u Evropi. Taj jaz je sve veći, jer oni najbolji odmiču.Čak ni jedna Barca, tim koji je poimanje igre odveo na novi nivo, ne može da bude prepotentna, ni pet minuta. Jer, kada se sudare najbolji, odlučuju detalji. Videli smo to na Emiratesu, namirisali smo u Lyonu. Niko nije siguran…
5. Za uspeh je, osim novca, potreban i sistem
Za mene je ovo najbolja vest, jer trofej ne možeš da nađeš u samousluzi, potrebno je vreme, ali i sistem.U tome je recimo razlika između Shakhtara i Manchester Citya.
Rinat Akhmetov je veliki pobednik trke za novcem nastale na ruševinama komunizma, a njegovo fudbalsko čedo je stvarano deceniju. Ako ste gledali utakmicu između Rome i Shakhtara, zastrašujuće je koliko su Ukrajinci i Brazilci u narandžastom dominantni.
Ali, iza toga uz novac, stoji i Mircea Lucescu, odnosno vizija kluba koji raste, ne tako što će svake sezone dovesti po deset Brazilaca i juriti se sa Dynamom iz Kyiva, već evolutivno napredovati do nivoa koji omogućava da budeš ravnopravan sa najboljima.
Smejali se ili ne, danas je Shakhtar među šest ili sedam najboljih timova u Evropi i ekipa koja je iskoračila iz nedorečenosti, odnosno padanja u samozadovoljstvo klubova iz post sovjetske ere.
Toliko, a na još neke odgovore sačekaćemo u martu.
